Godine 1980., nezna se tačno kada, devojčurci, tek izašli iz Osnovne škole, uokvirene kao juniorke "Metalca", su se okupile na terenu "Parka Zelengora" i otpočele prvi čas rukometa. To su uglavnom bile devojčice iz okoline Kraljeva, kojima nije bilo teško i da pešače više kilometara kako bi došle na trening. Mnogima od njih su roditelji zabranjivali bavljenje ovim sportom, ali ni to nije pokolebalo juniorke, koje su se, pune ljubavi prema ovom sportu, željne drugarstva, uzbuđenja, iskradale iz kuće i išle da nauče prve rukometne korake.
čovek, koji ih je naučio rukometnoj azbuci, bio je Vito Mihelić.

U prvoj polovini 1981. godine nezvanična ekipa juniorki "Metalca" je uglavnom igrala prijateljske utakmice sa ekipama iz okolnih gradova ( Čačka, Gornjeg Milanovca, Vrnjačke Banje). Zbog nedovoljnog iskustva i neuigranosti ove devojčice su gubile i sa po 15 golova razlike. Međutim, velika srčanost, zalaganje, redovno dolaženje devojaka na treninge su primorali predsedništvo Kluba da 01.06.1981. godine uz pomoć SOFK-e Kraljeva osnuje ŽRK "Metalac". Prve registrovane igračice ŽRK "Metalac" su bile:

Takmičarska komisija Regionalne rukometne lige Kraljeva sa sedištem u Kraljevu, na sastanku održanom 05.10.1982. godine prihvatila je sve prijave o učešću klubova za Regionalnu rukometnu ligu - žensku. Ta odluka je doneta i pokrenuta na predsedništvu regiona Kraljevo sa sedištem u Čačku. Prijavljene su sledeće ekipe: RK " Sloga "- Sjenica; RK " Litopapir "- Čačak; RK " Župa "- Aleksandrovac; RK " Ras "- N. Pazar; RK " Metalac "- Kraljevo i RK "Prva Petoletka "- Trstenik.
Prvu utakmicu "Metalac" je odigrao 17.10.1982. godine u 12.45 u sportsko¬rekreativnom centru Borčevog stadiona. Trener ekipe je bio Vita Mihelić. U sezoni 1982/1983 "Metalac" je osvojio prvo mesto Regionalne rukometne lige. Uspeh koji su igračice postigle već na samom početku takmičenja nije bio slučajan. Naprotiv, došao je kao rezultat dobrog rada u Klubu, kako igračica i trenera tako i Uprave.
Prema odluci Konferencije udruženja klubova Srpske rukometne lige "Zapad" održane dana 14.08.1983. godine u Kraljevu, odlučeno je da se ženska liga popuni sa dva mesta, nakon kvalifikacionog turnira u G. Milanovcu. Pravo učešća na ovom turniru su imali klubovi koji su ispali iz Srpske lige "Zapad" kao i novoosnovani klubovi sa regiona Šumadije i Pomoravlja, Kraljeva i T. Užica, s obzirom da nije postojalo redovno takmičenje Regionalnih liga-žene. Turnir je održan 03.09.1983. godine. Klubovi "Metalac" i "Omladinac" su stekli pravo na takmičenje u Srpskoj ligi grupa "Zapad".

Sezona 1983/1984
Jesenji deo prvenstva je počeo 16.09.1983. godine i u prvom kolu ekipa "Metalca" se sastala sa "Litopapirom" iz Čačka i izgubila rezultatom 10:19. Uz teškoće finansiranja putovanja, utakmica, treninga, devojke "Metalca" su igrale u dobroj formi, ali su bile još nedovoljno utrenirane i neiskusne.
U polusezoni je došlo do smene na čelu tima, tako da je na mesto dotadašnjeg trenera V. Mihelića došao Toplica Petković koji je bio dugogodišnji igrač muške ekipe "Metalca". Perspektivna ekipa uz novog trenera je postajala sve bolja i sigurnija u svoju igru. O sve kvalitetnijoj igri devojaka govorio je i podatak da je na listi strelaca lige na drugom mestu bila Antonela Pantelić, levi bek "Metalca" sa 65 postignutih golova a na 18. mestu Slađana Jovanović, pivot, sa 30 golova.

Nedostatak sportske dvorane, kao i nemogućnost redovnog rada (zbog klimatskih uslova) odrazili su se na rezultate u sezoni 1983/1984 i plasman Kluba na peto mesto. Zatvoren teren je tada bio daleka perspektiva, pa su u Upravi Kluba težili bar za postavljanjem rasvete na rukometnom igralistu "Parka Zelengora" kako bi treninzi mogli da se odvijaju i u večernjim časovima.

Sezona 1984 /1985
Nova sezona je startovala sa pojačanom ekipom. Naime, Snežana Petrov, završivši studije DIF-a u Beogradu (gde je igrala u I Saveznoj ligi), vratila se u rodno Kraljevo da nastavi rukometnu karijeru i pokaže svoje iskustvo i kvalitet. Zajedno sa njom i ostalim igračicama koje su stekle određeno rukometno znanje i rutinu, sezona 1984/1985 je bila dočekana sa realnim ambicijama za visok plasman. Utakmice prvog dela prvenstva su bile obeležene odličnom igrom S. Petrov koja je predstavljala nerešiv problem za protivničke ekipe.

U polusezoni u "Metalac" je došla, kao pojačanje, Jasminka Popović-Pop, koja je do tada trenirala košarku. Ona, zajedno sa ostalom postavom Kluba, je uvela "Metalac" u viši rang takmičenja, u Kvalitetnu ligu Srbije. Rukometašice "Metalca" su osvajanjem titule prvaka postigle veliki uspeh. Ovakvi rezultati su bili plod veoma ozbiljnog i sistematskog rada cele ekipe, koja je imala velike ambicije uprkos lošim uslovima i nepostojanju kvalitetnog terena za treninge.
U Kraljevu 15.06.1985. godine na rukometnom stadionu "Park Zelengora" je odigrana revijalna utakmica reprezentacije lige sa ekipom "Metalca" na kojoj su i mlade igračice dale doprinos i ukazale da se i na njih pored standardnih prvotimki mora računati. Na ovaj način je
Kraljevački rukomet otvorio širom vrata ženskoj populaciji zainteresovanoj za ovaj sport.
Inače, na revijalnoj utakmici "Metalac" je pobedio rezultatom 20:19 i prvaku je bio predat prigodan pehar Takmičarske komisije i pehar najboljem strelcu prvenstva Snežani Petrov.

Prema odluci konferencije RSS-a 1985.godine je izvršena reorganizacija rukometa u Srbiji. Formirane su dve Kvalitetne lige - Severozapad i Jugoistok. Srpska rukometna liga "Zapad" je dala klubove za Jugoistok a prva tri kluba: "Metalac", "Šumadija " i "Goč" su postali članovi Kvalitetne rukometne lige grupa "Jugoistok".

Ovaj rezultat su ostvarile: Petrov Snežana, Mitrović Vesna, Popović Jasminka, Bošković Svetlana, Tlačinac Svetlana, Pantelić Mira, Antonela i Zora, Jovanović Slađana, Cukić Slađana, Paunović Olivera, Vasiljević Suzana, Lepović Dragica i Rakić Vesna na čelu sa trenerom Petković Toplicom.

Sezona 1985/1986
Teren "Park Zelengora" je tada ispunjavao uslove koje je propisao RSS za odigravanje utakmica Kvalitetne lige Srbije: "podloga terena mora biti napravljena od asfalta-betona, plastične mase ili drvenog poda. Rukometašice "Metalca" su čitavu sezonu igrale na svom terenu, kao domaćini i priredile su veliko iznenađenje vernim i sve brojnijim navijačima. Sigurnom i atraktivnom igrom su nadmašile sve ekipe lige i osvojile titulu prvaka.

Posle samo tri takmičarske sezone ova selekcija je iz Srpske lige prešla u Kvalitetnu ligu Srbije u kojoj je u sezoni 1985/1986 osvojila prvo mesto i otvorila sebi put u Međurepubličku ligu." Veliko drugarstvo, borbenost, homogenost, masovnost na treninzirna, ozbiljnost u radu je krasilo ovu ekipu, što je i rezultiralo titulom prvaka lige i osvajanjem Kupa na području regiona Kraljevo"- izjavio je jednom prilikom stalni saradnik Kluba Tika Stojanović.
Tokom cele sezone ekipa je pokazala odličnu formu, bila je psihički stabilna, uigrana, kondiciono, tehnički i taktički spremna.
U ovom periodu velika pažnja je bila posvećena mladim selekcijama: pionirskoj i juniorskoj. Trener pionirki je bio Simić Ljubodrag, nastavnik fizičkog vaspitanja u OŠ "Vuk Karadžić", škole koja je dala najviše rukometnih talenata, bar što se tiče ženske selekcije. Juniorke "Metalca" je vodio Boban Perović, nekadašnji igrač Kluba, tako da su neke od njih sledeće sezone bile priključene radu prve ekipe.

Sezona 1986/1987
Start ove sezone ekipa "Metalca" je dočekala znatno oslabljena. Legenda ženskog rukometa u Kraljevu, Antonela Pantelić, golgeter Kluba, je napustila rukomet. Iste godine, Zorica Jeremić, igračica "Tipoplastike" iz G. Milanovca, je upisala Ekonomsko komercijalnu školu u Kraljevu i počela da igra za "Metalac". To je ujedno bio i pokušaj Uprave Kluba da nadoknadi odlazak velikog "maestra " rukometa - Pantelićeve. U ovoj sezoni ekipa "Metalca" je ostvarila deset pobeda, tri nerešena rezultata i sedam poraza. Ekipa "Metalca" je u 1986. godini proglašena za najbolju ekipu Opštine Kraljevo.
Grad Kraljevo nije imao zatvoren teren veličine 20 x 40 metara, tako da su rukometašice "Metalca" kao domaćini igrale u Trsteniku. I pored nedostatka hale i stalnog putovanja osvojeno četvrto mesto je bio zavidan rezultat u ovako jakoj konkurenciji. S obzirom na tadašnji igrački potencijal i uslove rada, bio je to lep uspeh, ali potvrdilo se ono što je od postanka bilo evidentno za veća dostignuća potrebno je bilo veše angažovanje Uprave Kluba a pre svega grada Kraljeva. To se odnosilo na obezbeđivanje sredstava i bolje uslove treniranja. Na sve povike za pomoć Kluba grad Kraljevo je ćutao.

Sezona 1987/1988
Ekipa"Metalca" je spremno dočekala start prvenstva 17.09.1987. godine. Rukometašice "Metalca" predvođene trenerom T. Petković, tokom prvenstva su dobrom igrom i vrhunskim kvalitetom rukometa deplasirale u potpunosti ekipe "Lede", "ORK Beograda", "VGSK" i druge i ostvarile izuzetan podvig, osvojivši titulu prvaka Međurepubličke lige, čime su se plasirale u II Saveznu ligu. Šest bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranu ekipu je izvanredan pokazatelj tadašnje superiornosti Kluba.
Rukometašica "Metalca" S. Petrov je bila proglašena za najbolju sportistkinju Kraljeva 1987. godine. Izvodeći neki generalni zaključak, može se reći da je period od 1982. do 1988. godine bio karakterističan po munjevitom uspehu ŽRK "Metalac" Kraljevo. U pet takmičarskih sezona četiri titule prvaka su bile definitivna potvrda talentovane ekipe koja je na terenu delovala superiorno, bez obzira na materijalne nedaće, stalna putovanja, neigranja na sopstvenom terenu, nedostatak publike i iskrenog bodrenja. Od momenta početka takmičenja u Srpskoj ligi "Zapad" i postavljanja T. Petkovića za trenera ekipe Klub je beležio samo uspehe i probio se do granica Saveznog ranga.

Sezona 1988/1989
Svaki uspeh kraljevačkih rukometašica je ujedno bio i nova glavobolja za Upravu i grad. Propozicije RSJ su nalagale igranje u zatvorenoj hali, koju, nažalost "Metalac" nije imao. Našlo se rešenje u dogovoru sa susednim gradom Kruševcom, tako da su utakmice igrane u njihovoj hali nedeljom u 11: 30 časova. Jesenji deo prvenstva je započeo 09.10.1988. godine. Iz kola u kolo "Metalac" je igrao sve lošije pa je došlo do raskola ekipe. Šarena materijalna situacija se odrazila i na odnose unutar tima. Nedovoljna angažovanost Kluba oko mlađih igračica, rascep među generacijama su bili samo neki od razloga, zbog kojih je u polusezoni došlo do smene trenera. Mesto T. Petkovića je preuzeo I. Patarić.
Cela sezona je bila u znaku loše igre. Slaba utreniranost igračica, naviknutost na betonsku podlogu (otvoreno igralište, nemogućnost igranja po lošem vremenu), veliki psihički pritisak i gubitak samopouzdanja su neki od uzroka lošeg plasmana "Metalca" na kraju prvenstva i zauzimanja desetog mesta u ligi. Nakon odigrane poslednje utakmice prolećnog dela prvenstva, ekipu "Metalaca" je napustila dugogodišnji "stub" i kapiten tima Snežana Petrov. Jasminka Popović je 1988. godine proglašena za najbolju sportistkinju Kraljeva.

Sezona 1989/1990 – Promena imena kluba
Kako je pre starta jesenjeg dela prvenstva do{ao u pitanje nastup ekipe "Metalca" usled nedostatka hale i velikih trškova putovanja u II Saveznoj ligi, našlo se rešenje. Samoupravnim sporazumom 06.09.1989. godine zaključena je saradnja izmedu rukometnih klubova "Metalac" Kraljevo i ŽRK "Šumadija" iz Aranđelovca. Naime, ekipa Šumadije" član Kvalitetne Srpske lige se pripojila "Metalcu", pa je u sezoni 1989/1990 II Savezne lige ŽORK "Metalac" nastupao pod nazivom "Metalac - Šumadija" iz Kraljeva. Na ovaj način su bili obezbeđeni uslovi za dalje takmičenje. Glavni teret su ponele igračice "Metalca" koje su i uvele ekipu u II Saveznu ligu, ali kako su izgledi za dobijanje hale bili mali, njima je svaki uspeh predstavljao tugu, jer su se morale radovati na tuđem terenu.
Kako je svaka ekipa ("Metalca" i "Šumadije" ) trenirala na svom terenu, a zajednički trening su imali jedino petkom uveče u Aranđelovcu (znači samo pred utakmice) osvojeno sedmo mesto na kraju sezone i nije bio neuspeh, s obzirom na neuigranost ekipe. Trener ekipe je bio Slobodan Perović- Perka.

Sezona 1990/1991
Zajedničke pripreme u pauzi između dve sezone kao i protekla godina igranja prvenstvenih utakmica, učinile su da tim "Metalac-Šumadija" postane kompaktnija ekipa i spremnija za nove mečeve. Neverovatan uspeh su postigle igračice osvojivši drugo mesto u jesenjem delu prvenstva. Tome su najzaslužnije bile igračice Pantelić-Popović-Jeremić, potpomognute sve sigurnijom igrom S. Miljković i mlađih igračica, što je ujedno bila još jedna potvrda kvalitetnog ženskog rukometa u Kraljevu.
Nakon prolećnog dela prvenstva Klub je osvojio četvrto mesto, pored stalnog gostovanja i odigravanja kompletnog prvenstva van Kraljeva, uz ostvarenu odličnu saradnju sa sportskim radnicima iz Aranđelovca. U ovoj sezoni je ženska ekipa, uz dobru igru i maksimalno zalaganje zabeležila 13 prvenstvenih pobeda, čime je zaokružila i još jednom potvrdila izvanredne rezultate postignute tokom proteklih sezona. Još jedan razlog više potvrde kvaliteta tadašnjeg ženskog rukometa je bio i proglašenje Jasminke Popović za sportistkinju godine 1991. u Kraljevu.

Sezona 1991 /1992
Može se reći da je ovo bila najteža sezona za Klub. U Opštini se postavilo pitanje izgradnje objekta ali i pitanje ko će održavati i plaćati troškove ovog objekta. SOFK-a i Fond FK Kraljeva su nudili pomoć ali je i to bilo nedovoljno. Trebalo je obezbediti stalni prevoz do Aranđelovca. Posledice nedovoljne materijalne potpore prouzrokovale su odlaske na utakmice auto-stopom, stalne kvarove iznajmljenih rashodovanih mini-buseva, kašnjenje na utakmice i neigranje punom snagom.
Zbog svega toga su izostali očekivani rezultati i Klub je samo zahvaljujući iskusnim i kvalitetnim igračicama uspevao da ostane u istom rangu takmičenja.
Osmo mesto na kraju sezone i nije bio tako loš rezultat uzimajući u obzir da su devojke iz Kraljeva bile dve nedelje bez treninga, jer pored hale za utakmice u ovom gradu nije bilo hale ni za trening. Sala Tehničke škole je bila zatvorena za sve korisnike a sala OŠ "Jovo Kursula" nije mogla da se koristi jer su u njoj bile smeštene izbeglice iz Bosne. U Kraljevu je bilo sve manje izgleda da se reši pitanje nastavka takmičenja.

Sezona 1992/1993 – Promena imena kluba
Ovaj period je karakterističan jer je došlo do prekida sporazuma sa ekipom "Šumadije" iz Aranđelovca i početka odigravanja utakmica u Trsteniku. Ostvarilo se ono o čemu su igračice uvek pričale i upozoravale, ali rukovodstvo Kluba je bilo neaktivno i nezainteresovano u sređivanju postojeće situacije. Nije se na vreme pripremila neizbežna smena generacija tj. rad sa mlađim kategorijama je bio zapostavljen. Uzrok svega ovoga je bila loša materijalna situacija u Klubu. Juniorski tim je prekomandovan u seniorski kadar. Od starijih igračica su ostale u timu Z. Pantelić (kapiten) i golman S. Zlatković. Jasminka Popović je potpisala ugovor sa prvoligaškom ekipom "Metalke" iz Svetozareva, S. Miljković je prestala sa igranjem, dok se Z. Jeremić vratila u rodni G. Milanovac, V. Pantović se udala i prekinula sa aktivnim igranjem kao i S. Jovanović i Z. Veličanin, a M. Lojanica je upisala studije FFK-a u Beogradu i odustala od daljeg bavljenja ovim sportom.

Materijalna sredstva Klub je obezbeđivao kroz sponzorstvo od strane PP "GMS-a" tako da se sledeće sezone takmičio pod nazivom "Metalac GMS". Podmlađena ekipa "Metalca" je snagom volje i velikom upornošću uspela da se izbori za sredinu tabele i istovremeno pruži pristojnu igru. Klub je na kraju prvenstva zauzeo osmo mesto. Koliki je grad Kraljevo rasadnik rukometnih talenata govori nam i činjenica da je selektor mlađih reprezentacija Srbije tada pozvao u Beograd igračice "Metalca GMS", Jelenu Šejić i Svetlanu Gašović da igraju za selekciju Srbije.

Sezona 1993/1994
U ekipu "Metalca GMS" se vratila S. Miljković koja je zajedno sa Z. Pantelić i S. Zlatković činila okosnicu tima. Još jedna teška sezona, pregršt novih prepreka što se tiče materijalne strane, neiskustvo mlađih igračica, sve izraženija psihička nesigurnost, kao i odlazak Z. Pantelić iz Kluba na polovini sezone, prouzrokovale su pad "Metalac GMS-a" ka začelju tabele i osvajanje desetog mesta. Ni dovođenje novog trenera Veljka Bojovića nije urodilo plodom.

Čelnici RSJ su uvrstili 05.10. 1994. godine ekipu "Metalca" u grupu "Jug", gde su bile ekipe uglavnom iz Crne Gore, pa kako Klub troškove te vrste nije mogao da podnese, dobrovoljno je istupio iz takmicenja i vratio se u II Srpsku ligu odnosno na sam početak.
Jesen 1994 - jesen 1996
Uprava Kluba je izvršila analizu rada u proteklom periodu sa kritičkim osvrtom na situaciju u kojoj se ŽORK "Metalac" našao. Konstatovano je da se mora forsirati rad sa mlađim kategorijama i u tom cilju je formirana pionirska i juniorska škola rukometa. Klub se nije takmičio u ovom periodu tako da je ta pauza iskorišćena za prijem mladih članova, uglavnom devojčica između 12 i 15 godina. Čitav rad je bio usmeren na njihovu obuku, tehniku, fizičku pripremu, odigravanje prijateljskih utakmica i kompletno uigravanje i stvaranje novog tima koji će startovati u Srpskoj ligi.

Sezona 1996/1997
Jesenji deo šampionata je počeo 12.09.1996. godine. Kao što se i očekivalo u ovoj sezoni, tek stasale rukometašice, su učile na utakmicama od iskusnijih ekipa. Rezultat na kraju sezone je bio zauzimanje predzadnjeg mesta na tabeli. Nije se mogao očekivati bolji rezultat, s obzirom da su osnovni ciljevi Kluba i trenera S. Čolića bili razvoj i unapređenje rukometnog sporta, kao i okupljanje što većeg broja članova Kluba i njihov psihofizički, sportski i radni razvoj.

Sezona 1997/1998
Nimalo ne obeshrabreni, u Upravi kluba "Metalca", rezultatom u prethodnoj sezoni, izvršili su reorganizaciju i za predsednika Kluba je izabran Slobodan Radisavljević a na čelo ženske ekipe je postavljen nekadašnji trener ŽORK "Metalac" Toplica Petković.

Od 1998. do 2004. oformljena je nova ekipa koja je ponovo uspela da iz Srpske lige izbori plasman u II ligu Srbije, gde se zadržala dve sezone pa se kao i ranije zbog nedostatka finansijskih sredstava ekipa vratila u Srpsku ligu. I u ovim godinama "Metalac" je pokazao da je uvek bio veliki rasadnik talenata što se tiče ženskog rukometa, bilo je tu veoma dobrih igračica, ali neimanje osnovnih uslova za trening je sputalo ove devojke da pokažu svoj pravi kvalitete.

2005. godine ženska ekipa je raspuštena (normalno opet su finansije bile problem) i posvećen je rad mlađim selekcijama koje su oformljene u okviru škole rukometa. 2006/2007 novoformirana ekipa od devojčica iz škole rukometa startuje u Srpskoj ligi grupa Morava i zauzima visoko četvrto mesto (pre toga odigrale svega par utakmica, a prosek godina u ekipi iznosio 15 godina). Ali istorija se ponavlja!!! Da bi klub mogao da finansijski izdrži takmičenja i muške i ženske ekipe došlo se do rešenja da se ženska ekipa udruži sa ekipom Prve Petoletke i da pod nazivom Prva Petoletka-Metalac naredne godine nastupa u Drugoj saveznoj ligi Srbije.